Zašto brate?

" E slušaj me, nije ti fora to da mi radiš, stvarno nije! Već mesecima te gledam svaki dan, nastanio si se tu u mojoj sobi, ne izlažiš, boli te uvo, stojiš tu pored radijatora, toplo ti je i sad kuliraš. Misliš da je kul što si završio svoj posao i sad ostatak godine možeš da mi zauzimaš toliko mesta, eeeej bre,u mom životnom prostoru?! Ma ova soba je dizajnirana specijalno za mene i ne znam zašto misliš da imaš pravo da uživaš tu u ćošku, da se greješ i kenziraš bez pitanja. Dobro, jesi primljen da mi pomogneš ali mogao si nekada i da me ostaviš na miru. Šta bre ti misliš kako je meni kad se probudim u sred noći i vidim tebe tako kako zuriš u mene iz tog tvog ćoška!?! Ma slušaj me dobro, dobro obrati pažnju, ne trebaš mi više, i da možda nisam fer, iskorišćavam te samo, da surovo je ali je tako! Ma nemoj tako da buljiš u mene, koji ti je đavo, okreni tu glavu, treba da se stidiš što ne mrdaš mesecima odatle. Nemaš više svoju svrhu bre, samo mi smetaš, zauzimaš prostor, plašiš me i odvlačiš pažnju kad treba da se skoncentrišem! Od te tvoje glavudže uvek mislim da ima još neko u sobi i strašno me iritiraš! Znaaaam da se ne čuješ, ali to opet nije dovoljno da mi ne budeš teret ovde. Ne uklapaš se, shvati, ružan si, veliki, smetaš jednostavno! Uh, kako bi bilo fino da mogu da te bacim negde sad i da se više nikad ne zapitam gde si....užasno me nerviraaaaš!!! "

Taj mučni ventilator je samo stajao tu u ćošku i nepomično me posmatrao, ne trepnuvši. Uvek je trpeo sve moje nervoze i izlive besa. Kad izađoh iz sobe samo je tom svojom cvetolikom glavom pomislio: " Ko ti je kriv što nemaš tavan, onda ti ne bih smetao..."