Mislim:
Ma ajde beži, kakva večera, kakva kafa, idem pravo pod tuš posle ovako napornih i teških vežbi, pogotovo što su večernje. Mmmm,jedva čekam da se uvalim u vreo krevet posle još vrelijeg mlaza vode. E, nervira me i ova potkošulja(ovo je valjda jednačenje po zvučnosti, ma daj,prošao je ispit,šta mi je), uzeću onu ljubičastu...ma realno, sve su mi ljubičaste, zašto i birati. I njemu neću da se javim na telefon, neka me zove,baš me briga. Pfff, i nadam se da će zvati uopšte, mada kakav je, ne bi me čudilo da me se ne seti celu noć, šta je to čudno za njega. Zavisi koliko alkohola. E, treba da prestanem da pijem. Kakav je to čovek koji kao nešto trenira, zdravo se hrani i onda ode i pije. Bolje pitanje: Kakva je to ŽENA? Jea. Nikakva.Mada, kad se gledam u ogledalo, i nije baš toliko loše telo. E i kad uđem u ovo kupatilo sva se naježim koliko mi je hladno, ček da uključim grejalicu. Čk. Brrr...hladno dno ove kade,uh kako mi to ne prija,nikako, i kad ovako moram da stojim visoko na prstima da mi što manji deo tela dodiruje nešto hladno. E tooo, vreo mlaz. Počelo je. Sad mogu da se opustim i da ne mislim ni o čemu. Mogu li zaista da ne mislim ni o čemu?
Tako volim da pojačavam toplotu vodu koja pršti iz tuša. Uuuuu, kako se lepo napravila magla u kupatilu,to obožavam, ne moram ni u saunu da idem. Šta to piše na ogledalu? Ne vidim ništa od ove polu providne zavese. Aj' videću kad izađem iz kade. Eee,ova magla.... Hm...pa tako je i sa ljudima. Kada se ljudi svađaju i kada je svađa onako žestoka, vrela onda se tako stvori neki veo magle koja steže oko srca i ništa se ne vidi onako kako to zaista jeste. Onda čovek kaže ono što mu se u tom trenutku čini a ustvari ne može da sagleda stvari onakve kakve su stvarno. Zato uvek izbegavam da se svađam kad sam ljuta ili da sa nekim raspravljam nešto u besu ili afektu, jaoj, kad čujem afekat, pa kako to samo ne priznajem, pa to je strašno, kako bre da priznajem nešto što kod mene ne postoji i nikada nije postojalo...ne mogu, afekat je ono što se zove vrelo tuširanje u kupatilu pod naslagama pare. Ne treba ljudi to da rade, nikada mi neće biti jasno zašto ne mogu da uvide da je to samo jedan povez na njihovim očima, da taj bes i nalet ogromne, vrele ljutnje mora da se smiri pre nego što uopšte pokušaju da pričaju sa nekim drugim. Mada eto, ljudi su tako različiti. Zašto ja uvek poredim ljude sa sobom? Evo, i ovaj gel za tuširanje. Ja volim da miriše na lavandu, možda jer je ljubičaste boje i možda baš zato što smiruje, bar tako kažu. Neko pak više voli da miriše na limun, jagodu ili višnju,a neko pak da bude neutralnog mirisa. Da, neki vole kad imaju neki gel za tuširanje da daje mirise u životu, i da se čini da nekako lakše ide to tuširanje, a neki ne vole, oni bi samo da se što brže istuširaju, običnom vodom, možda i hladnom, i da sasvim lepo osete koliko taj ledeni mlaz može da bude neprijatan. Eto, kad sam već kod toga, neko voli vrelu vodu,kao što volim i ja, neko pak voli ledenu, a nekome mora da bude tačno podešena na mlaku, nikako da bude malo toplija ili hladnija, mogao bi da nazebe ili da se oseća neprijatno. Ma to tuširanje, tako je kompleksan proces. Svako ga praktikuje na svoj način. Nekoga je mama učila kako se to radi kad je bio mali,a nekoga nije. Neko obožava da se tušira i to rado radi nekoliko puta dnevno, a neko kad baš mora jer se i samom sebi oseća. Volela bih kada bi ceo svet bio takav da je svako različit a svačija različitost dolazi do izražaja,i da se to ceni i poštuje. Ne znam zašto bre moramo da se tuširamo po propisima napisanima na etiketi. Hej,ali i ne moramo, ne moramo,samo što možemo da tripmo velike posledice ako se ne pridržavamo toga da se ne tuširamo duže od pola sata ili ako gela za tuširanje ne stavimo baš onoliko koliko piše,ili ga pak ne isperemo pre vremena propisanog na etiketi. Sve je tako lepo označeno i etiketirano. Samo je pitanje koliko je ko lud i hrabar i koliko će se držati propisa na etiketama ili pak biti spreman da trpi posledice ako ih se ne pridržava. Uh,ček da ugasim vodu,već sam dugo pod tušem, i umorna sam,a moram još i kosu da osušim. Uh,kako me to smara. Srećom spustila se malo ova magla. Ajoj,kako je hladno ovih par minuta kada ugasim vodu, mrzim to najviše, brzo da se ogrnem peškirom. Mmmmm...toplo...
E da,pa nešto je pisalo na ogledalu." B.U!" Kad li sam to napisala?
Ma ajde beži, kakva večera, kakva kafa, idem pravo pod tuš posle ovako napornih i teških vežbi, pogotovo što su večernje. Mmmm,jedva čekam da se uvalim u vreo krevet posle još vrelijeg mlaza vode. E, nervira me i ova potkošulja(ovo je valjda jednačenje po zvučnosti, ma daj,prošao je ispit,šta mi je), uzeću onu ljubičastu...ma realno, sve su mi ljubičaste, zašto i birati. I njemu neću da se javim na telefon, neka me zove,baš me briga. Pfff, i nadam se da će zvati uopšte, mada kakav je, ne bi me čudilo da me se ne seti celu noć, šta je to čudno za njega. Zavisi koliko alkohola. E, treba da prestanem da pijem. Kakav je to čovek koji kao nešto trenira, zdravo se hrani i onda ode i pije. Bolje pitanje: Kakva je to ŽENA? Jea. Nikakva.Mada, kad se gledam u ogledalo, i nije baš toliko loše telo. E i kad uđem u ovo kupatilo sva se naježim koliko mi je hladno, ček da uključim grejalicu. Čk. Brrr...hladno dno ove kade,uh kako mi to ne prija,nikako, i kad ovako moram da stojim visoko na prstima da mi što manji deo tela dodiruje nešto hladno. E tooo, vreo mlaz. Počelo je. Sad mogu da se opustim i da ne mislim ni o čemu. Mogu li zaista da ne mislim ni o čemu?
Tako volim da pojačavam toplotu vodu koja pršti iz tuša. Uuuuu, kako se lepo napravila magla u kupatilu,to obožavam, ne moram ni u saunu da idem. Šta to piše na ogledalu? Ne vidim ništa od ove polu providne zavese. Aj' videću kad izađem iz kade. Eee,ova magla.... Hm...pa tako je i sa ljudima. Kada se ljudi svađaju i kada je svađa onako žestoka, vrela onda se tako stvori neki veo magle koja steže oko srca i ništa se ne vidi onako kako to zaista jeste. Onda čovek kaže ono što mu se u tom trenutku čini a ustvari ne može da sagleda stvari onakve kakve su stvarno. Zato uvek izbegavam da se svađam kad sam ljuta ili da sa nekim raspravljam nešto u besu ili afektu, jaoj, kad čujem afekat, pa kako to samo ne priznajem, pa to je strašno, kako bre da priznajem nešto što kod mene ne postoji i nikada nije postojalo...ne mogu, afekat je ono što se zove vrelo tuširanje u kupatilu pod naslagama pare. Ne treba ljudi to da rade, nikada mi neće biti jasno zašto ne mogu da uvide da je to samo jedan povez na njihovim očima, da taj bes i nalet ogromne, vrele ljutnje mora da se smiri pre nego što uopšte pokušaju da pričaju sa nekim drugim. Mada eto, ljudi su tako različiti. Zašto ja uvek poredim ljude sa sobom? Evo, i ovaj gel za tuširanje. Ja volim da miriše na lavandu, možda jer je ljubičaste boje i možda baš zato što smiruje, bar tako kažu. Neko pak više voli da miriše na limun, jagodu ili višnju,a neko pak da bude neutralnog mirisa. Da, neki vole kad imaju neki gel za tuširanje da daje mirise u životu, i da se čini da nekako lakše ide to tuširanje, a neki ne vole, oni bi samo da se što brže istuširaju, običnom vodom, možda i hladnom, i da sasvim lepo osete koliko taj ledeni mlaz može da bude neprijatan. Eto, kad sam već kod toga, neko voli vrelu vodu,kao što volim i ja, neko pak voli ledenu, a nekome mora da bude tačno podešena na mlaku, nikako da bude malo toplija ili hladnija, mogao bi da nazebe ili da se oseća neprijatno. Ma to tuširanje, tako je kompleksan proces. Svako ga praktikuje na svoj način. Nekoga je mama učila kako se to radi kad je bio mali,a nekoga nije. Neko obožava da se tušira i to rado radi nekoliko puta dnevno, a neko kad baš mora jer se i samom sebi oseća. Volela bih kada bi ceo svet bio takav da je svako različit a svačija različitost dolazi do izražaja,i da se to ceni i poštuje. Ne znam zašto bre moramo da se tuširamo po propisima napisanima na etiketi. Hej,ali i ne moramo, ne moramo,samo što možemo da tripmo velike posledice ako se ne pridržavamo toga da se ne tuširamo duže od pola sata ili ako gela za tuširanje ne stavimo baš onoliko koliko piše,ili ga pak ne isperemo pre vremena propisanog na etiketi. Sve je tako lepo označeno i etiketirano. Samo je pitanje koliko je ko lud i hrabar i koliko će se držati propisa na etiketama ili pak biti spreman da trpi posledice ako ih se ne pridržava. Uh,ček da ugasim vodu,već sam dugo pod tušem, i umorna sam,a moram još i kosu da osušim. Uh,kako me to smara. Srećom spustila se malo ova magla. Ajoj,kako je hladno ovih par minuta kada ugasim vodu, mrzim to najviše, brzo da se ogrnem peškirom. Mmmmm...toplo...
E da,pa nešto je pisalo na ogledalu." B.U!" Kad li sam to napisala?
No comments:
Post a Comment