Magla

Volela sam taj osećaj ranije. Osećaj kada se budiš pre svitanja, u hladnoj praznoj sobi navlačiš garderobu koja ti hladi kožu i neprijatno je nadražuje, pa onda polako odlaziš do kupatila, umivaš se ledenom vodom ne bi li te nešto razbudila. I dalje bunovan hodaš po kući iz prostorije u prostoriju, svaka praznija od one prethodne, gledaš da nisi nešto zaboravio, a ni sam ne znaš šta ustvari tražiš, i kada obiđeš celu kuću uzimaš težak ranac, opteretiš leđa, tako da ti misli i dalje budu slobodne da lete negde iznad krovova ka daljinama i širinama. Hodaš pognute glave ka stanici autobusa, osećajući samo sitne kapljice skoro zamrznutog vazduha koje liče na vetar, podižeš kragnu i navlačiš rukave. Kada si već dovoljno blizu plavog autobusa polako si se zagrejao od brzih koraka svojih zamišljenih nogu, sedaš u ugrejan bus, izabereš mesto koje ti se učini najudobnije, ono pored prozora, podižeš noge na sedište ispred sebe, tako da se zaglaviš tu, ali u udobnom položaju i onda kreće putovanje.
Gledaš kroz prozor sa svoje desne strane, pored puta pružaju se njive, doline, lepi travnjaci, sve onako zelenkaste boje. Čak je i zemlja poprimila zelenu boju trava, žbunja i drveća koji su se ogledali u gustoj beličastoj magli. Ona tako meka i nežna leži na svemu što se nalazi oko tebe, pažljivo, da slučajno neko biće ne povredi. Nosi mirise sa svih strana sveta i miriše na vode, na žabe, na kamenje, pesak, mulj, koru drveta, mahovinu, jelene, muve, ovnovo runo, seljački san i vetrove. Ona je kao zavesa na pozorišnoj sceni, i pre nego što se ona podigne visoko u nebesa niko se ne budi, ne pomera i ne zuji, sem par ranoranilaca koji se odmetnu od njenih čari pa krenu na daleka putovanja. Oni su jedini svedoci magije koju magla stvara svojim tihim provlačenjem kroz gusto drveće velikih šuma, svojim prelaskom preko mirnih vodenih ogledala i skakutanjem preko kamenja i glava onih pasa koji su zaspali na livadama i pod drvećem. Magla je boginja jutra, ona bira kada će prve mačke pojuriti miševe, kada će brašno u vodenicama biti samleveno, kada će se krave repovima braniti od muva i kada će trava prestati da plače. Taj osećaj kada gledam u maglu, u daljini a opet svuda oko mene stvarao mi je osećaj spokoja i mira, ali i straha i poštovanja te velike nečujne majke svih iluzija.
Volela sam taj osećaj kada sam znala da će magla da se podigne i da život ponovo počne, volela sam taj osećaj kada se magla smucala pred mojim očima samo u ranu zoru, volela sam ga kada me je ispraćala na deleke pute svoga života. Volela sam ga.....volela sam ga sve do sada. Sada kada sam na putu sa koga nema povratka, kada se magla nastanila na mom pogledu i nikada sa njega neće otići, kada bih sve što imam dala za samo još jedan dan sunca i osećanja.Samo što više nemam šta da dam...
Volela sam taj osećaj sve dok nisam svet počela da posmatram samo kroz ovu zelenkasto-žutu maglu nepovrata.