Ispovest jednog pisca

Sedim za ovim teškim drvenim stolom, ispred mene beli papir i pero, većma ukaljano od te mračne crne boje. Podseća me na tvoje oči Talija. Gde si sada ti uzvišena ženo? Gde si? Kako si mogla da odeš i da me ostaviš ovako napaćenog i samog da se snebivam u svom očaju i sramoti koju si mi ostavila? O, kako si, ti pakosna ženo, sada baš morala da odeš drugome i njemu deliš sreću i uspehe?

Tako sam sam i bolan. Ti nisi svesna ovog jada koji izjeda moju dušu kao miš preostale mrvice sa moga stola. Nisi svesna ni radosti koju si mi donosila noćima, baš za ovim stolom, ti raspuštenice, prelepe zlatne kose. Oprosti mi što te vređam...čoveku povređene duše ne preostaje ništa nego da kudi, da proklinje, da se štiti neprobojnim štitom đavoljih reči. Ali nisam ja kriv, ti si pustila to đavolje derle da po mojim mislima skakuće i pravi barice praznine i nagriza, nagriza, nagriza....ooo, sve to kada si otišla. Nedostaje mi samo tračak tvog mirisa da ga osetim pokraj sebe i sve bi se vratilo kao što je i bilo. Ja bih ponovo bio srećan, lepotice, poklanjao bih ti sve što imam da dam. Ali ne..ti si otišla.

Znaš, došla je ona, Melpomena...Iako ti ovo govorim, znam da nećeš biti ljubomorna i da se nećeš vratiti. Evo, zato ću ti, sve reći baš onako kako se daje. Ona je žena plesa i pesme, a u ovom domu se sada ori samo tuga. Ona mi dolazi u postelju svakog drugog jutra, umiva mi lice prenabujalim rekama iz mojih očiju, kosu mi boji belom bojom izjutra a noću me uspavljuje sopstvenim jecajima. Ona se nikada neće ogledati u belom mermernom kamenju u mojim usnama u kome si se ti svakoga dana ogledala, ona nikada neće čuti opojnu pesmu moga srca niti će njen blještavi sjaj isijavati iz mojih ruku. Njena tamna kosa mi prekriva snove i uporno se probija do mojih mislis dok obedujem. I neću još dugo, znaj moja ljubavi, neću. Ma zar ti je bilo toliko teško da ostaneš sa mnom još tako malo, dok ne čuješ poslednji udar tog bubnja što sada besno bije za tebe?  Ja i dalje znam da ti ove reči nikada nećeš čuti ali želeo sam da ti kažem samo...sklopiću sada ove moje crvene oči misleći na tebe.