Nemam ime

Miris jeseni u vazduhu. Nije li to tako simbolično? Danas je jesenja ravnodnevnica. Prvi dan jeseni. Početak novog doba. Kraj tvog života, i novi početak moga. Nije li to tako simbolično? Jer ti si mi dao novi život. Zbog tebe sam ovo što sam sada. Lavica. Vatra. Oštrica mača. Kamen stvrdnute lave. Da, kamen stvrdnute lave. Prvo sam prošla pakao, vrelinu vulkana, pekla se, gorela, topila se i rastapala...da bih na kraju postala čvrsti, najčvršći kamen. Samo ti znaš zašto sam to sve prošla, jer ti si sam to izabrao. I za tebe, a i za mene. Nadam se samo da je tebi bilo lakše, i da će uvek biti. Paperje. Oblaci. Sjaj. Ljubav. Raj.

I ne želim ništa više da ti kažem, jer reči su nemoćne ovde. Tu emociju ili osećaš ili ne. A ja se nadam da da. Jedino ona sada sija u mraku i pokazuje mi put. Ljubavna baklja koja sija toliko jako da vidim do kraja neba, gde skrivaš svoje prelepo lice.  Pogledala bih u srce da te nađem, ali sada srce mogu samo da prespem u čašu iz ovih istrošenih grudi. Da mogu, isplakala bih ga, ali suza nema. I zato se smejem i zato pevam. To je jedino što smo stigli da radimo zajedno. Zato to radim svakog dana, svakog sata, svakog minuta, jer samo tako te osećam. Do juče je bilo leto. Sve se preokrene za jednu noć- Ali što da ti pričam, kad to i sam znaš. Do juče si bio tu, a sad više nisi. Duguješ mi još samo da mi kažeš zašto. Mislim da odgovor jesam zaslužila. Ali, čekaću ga, kada budeš spreman ti ćeš mi pokazati, znam. I dužan si mi taj jedan poslednji zagrljaj koji sam toliko dugo čekala, a nikad neću dobiti. Ti si ih dobio mnogo, a ja ni jedan. I to nije fer. Ali, znam, život nije fer, i možda ga baš zato nisi ni želeo. Ne osuđujem te. Nisam sebična. Zato ti želim slobodu, onu beskonačnu, što samo andjeli imaju, o kojoj ljudi sanjaju. Svesni ljudi. Niko ne razume zašto sam te tako lako pustila da odeš, ali ja sam svesna. Svesna sam beskonačnosti ljubavi, beskonačnosti postojanja u nepostojanju i beskonačnosti slobode. Zato budi srećan mili, leti slobodno. Ja ću već vremenom naučiti da kažem zbogom. Još uvek ne umem, ali vreme, kažu, leči sve, ono vreme koje sada za tebe ne predstavlja ništa i koje ne postoji. I znam da me razumeš, kao što uvek jesi, od prvog do poslednjeg našeg dana. Ja ne razumem zašto toliko boli kad ljubav ne možeš da podeliš. Možda samo zato što je prevelika, i moje slabašno ljudsko telo nema snage da je samo nosi. Da li bi mi bilo lakše da si tu, pa da uzmeš pola? Saznaću kad se sretnemo ponovo, jer sam sigurna da se u ovom životu ona neće smanjiti. Iz dana u dan može da bude samo veća. Možda jednom toliko poraste da dođe do obronaka rajske šume pa je osetiš i podeliš sa mnom. A do tad, nosiću je sama kao Sizif svoj kamen, i pokušavaću iznova i iznova da je ponesem do tebe. Ne znam da li će ikada biti uspešno, ali znaj da nikada neću odustati od tebe i od nas. Moja jedina želja je da budeš voljen i da znaš da to jesi. Sve dok nosim ovoliku ljubav u sebi, znam da sam makar jednim delom uspela. Da li ti to znaš, nikad neću znati, ali nada nije umrla sa tobom, i nikada neće. Pišem ti sve ove jadne reči, jer nisam imala priliku da ti kažem. Nisam znala da prepoznam kad si me upozorio i za to se kajem, što nismo stigli ni da se pozdravimo. Nisi morao tako brzo i tako iznenada da odeš, znaš da te ja nikada ne bih sebično držala za sebe i uvek bih te pustila da ideš gde god da želiš, ali mogao si makar da mi pružiš taj jedan zagrljaj, jedan pogled i jedan osmeh. I sad mi se smeješ, znam. Znam i ja da je glupo sve ovo što pričam. Otišao si na najbezbolniji način, i znam da bih patila više. Ali...znaš me, samo mi mnogo fališ. I onda lupam gluposti. Rekla bih da vino može da govori i da to ne pričam ja, ali opet ćeš mi se smejati, jer oboje znamo šta mislim. A mislim o tebi. Mislim o tvojoj savršenoj duši, o tvojoj ogromnoj pameti, o tvojoj snazi i tvrdoglavosti. Sve u vezi tebe sam volela i volim. Čak i to što si bio toliko tvrdoglav, iako sam te zbog toga izgubila. I eto, opet lupam...nisam te izgubila i nikad neću. I znam to. I ti znaš to. Ne zameri mi što mi je teško. Ipak sam hrabra i snažna, jača i bolja nego što sam ikad bila. Čak sam i lepša. I hvala ti. Znaš da si ti zaslužan za sve to. Zato neću dozvoliti da posustanem i postanem gora, jer ti si napravio najbolju verziju mene, i ja ću se potruditi da nastavim tvoj rad. Uvek ću davati sve od sebe da budem bolja, iz dana u dana. Jer ti si zaslužio to. Želim da budeš uvek ponosan na mene. I opet osećam da nemam više šta da ti kažem, a izgovarala bih ti svaku reč koja postoji, na to preslatko maleno uvce, do beskraja, samo da bi zauvek ostao pokraj mene. Iskreno, želim da budem sebična. Želim sebično da te držim u naručju i nikad da ne dopustim nekom drugom da te dodirne, da stane između nas, da te oseti. I sve to sada kad znam da to nikada neću moći. Nema veze, znam da si slobodan i da si svuda. Osećam te u svakoj noti pesme, u svakom pokretu nepoznatih ljudi, u svakom drhtaju vazduha koji podseća na vetar, u svakoj vlasi kose, u svakoj zvezdi i svakom oblačku na nebu. Osećam te u svakoj kapi vode. Osećam te u svakom sećanju, i to je bitno- Da sećanja postoje. Nemamo ih previše, ali imamo dovoljno da zauvek postojiš. Budi mačka, i posle budi ptica, pa onda mrav i budi sve što želiš da budeš, obećala sam ti da te nikada sputavati neću. I mislim to. Ne zameri mi na sebičnosti što ti sada govorim sve ovo i uzimam trenutke tvoje pažnje. Moramo se pozdraviti, a ja nemam bolji način, bar ne u ovom životu. Oprosti mi ako sam nešto zgrešila. Ja tebi nemam šta da opraštam, osim što si bio tako savršen, jer sad mi je još teže. I samo još jednom-volim te.