Knjiga

Da li je dovoljno reći da se nastanak civilizacije povezuje sa nastankom pisma? I to ne samo nastankom pisma pod delićem neba nad jednom zemljom, jednim narodom, već pod celim nebeskim svodom. Da li je dovoljno reći da su od tog trenutka čovečanstvu otvorene oči? Da li je dovoljno reći da je tada svakom čoveku na ovoj šarenolikoj planeti olakšan život i otvoreno srce?   Ma da li je dovoljno reći da je čovek ustvari tada,sa nastankom pisma i postao čovek? Nekima jeste,a nekima pak nije.
Ako to nije dovoljno da bismo shvatili važnost onoga što je napisano i važnost knjiga  onda se može reći još mnogo toga, ali nije smisao pričati o knjigama, već je potrebno ući u njihove svetove, širokog uma krstariti njihovim stranama i prepustiti se onome gde nas vode.   Knjige prenose ono što se ne može čuti, ono što se ne može videti i ono što se ne može opipati. One umeju da pričaju, a nemaju usta. One znaju stvari a nemaju oči da ih vide niti uši da ih čuju. One skreću pažnju na detalje koje čovek u užurbanom životu svakodnevno propušta. Knjige spajaju ljude, mogu da učine da se mnogo ljudi u istom trenutku oseti isto. One slikaju lepše slike i pejzaže nego na mnogim platnima. U njihovim stranama se osećaju mirisi prethodnih vlasnika, mirisi istorije, mirisi života.  One nam pokazuju prošlost, sadašnjost i budućnost, vode nas, pokazuju nam i uče nas.
Koliko knjige znače čoveku malo ko je svestan,  verovatno je vrednost tog blaga potcenjena, a kada pogledamo izvan stega stresnog i prebrzog života onda shvatamo da su najvrednije blago celog čovečanstva. Svaka od njih je drugačija od ostalih, iako naizgled liče, ali su u mnogo čemu sve one iste. Knjige moramo da čuvamo kao što i one čuvaju nas.