Tu noć kad sam plakala
sedeli smo u malom kafiću,
morao si da odeš,
a ja sam tugu utapala u piću.
Gledala sam samo u tvoje oči tamne,
došli su svirači i uzeli gitare,
drugi su sedeli i pili
kao da ni za šta ne mare.
Glumili smo da smo srećni,
da ne vide koliko zaista smo tužni,
a ti trenuci iako veoma bolni
nisu nimalo bili ružni.
Osećala sam kako vrela krvi struji
kroz ljubavlju užarene vene,
stiskala sam jako srce da ne pukne,
da ne izlete sve boli iz mene.
Kada zasvirali su pesmu tu tužnu
kao da nisam ni marila više
pustila sam te da uđeš u srce moje
i nisam se trudila da plačem tiše.
Samo ti si znao koliko sam jaka,
ali ipak suzama kovani oklop sam skinula,
toga trena u dušu svoju tebe sam utkala
jer želja za tvojom ljubavi nije me minula.
Tu noć kad sam plakala
postao si deo mene
i gde god da si u ovom trenu
znaj da uvek mislim na tebe.
No comments:
Post a Comment