-Mnogo mi se dopada Servantesov način pripovedanja, istorijske ličnosti koje koristi, ironija, skriveno podrugivanje, a sve jasno prikazano ako se malo dublje zadubimo u simboliku.
-U Kihotovoj biblioteci čini mi se da se Servantes potpuno informisao o svim viteškim delima toga doba, a s druge strane mislim da tako prikazuje da paroh izgleda obrazovan,a naravno i da pokaže da nije ni blizu toga. Pogotvo ostali ljudi u selu pokazuju svoju prostodušnost, maloumnost i neobrazovanje, samim tim što slepo veruju parohu. No,vratimo se na Servantesa. Kada u tom delu pominje svoju knjigu u Kihotovoj biblioteci čini mi se da je potpuno objektivan, kao i što sam već rekla da mislim da je Servantes skroman, i mislim da je zato pomenuo i sebe, da naglasi da ni on nije savršen i da ima mane.
-U delu kada Don Kihot i Sančo pričaju o bolu i jaukanju nakon što su ih prebili čini mi se da Servantes želi da kaže da i od prostih ljudi uvek ima prostijih.
-Nekako mi je čudan Servantes. Toliko obraća pažnju na poređenja sa važnim i poznatim istorijskim imenima, mnogo toga u delu prikazuje kroz njih a ime Sančove žene menja i čak mu to nije ni najmanje važno. Nije mi jasna poruka toga. Pretpostavljam da je njeno ime potpuno nebitno, a i ona kao lik pa je to i posledica.
-Kada Don Kihot priča o vremenu u kome nisu postojale reči MOJE i TVOJE izgleda mi kao da Don Kihot, kada ne bi bio toliko zaluđen onim knjigama i pogrešnom ''istorijom'' , bio bi dobra, prostodušna osoba, jer da nije takav ne bi ni poželeo da bude neko ko želi da bude vitez, odnosno onaj koji se bori protiv nepravde. U tom delu takođe možemo videti sve ono na šta se Servantes žali u životu tog vremena, koje, kako on kaže, ''što vreme dalje ide,sve dalje raste nevaljaštvo'' traje i raste i danas. To je jedan od razloga zbog kojih ovaj roman čitamo i danas i pronalazimo smisao i shvrhu u njemu, bez obzira što on više nema zadatak da zaustavi pisanje viteških romana, već ima druga, prenesena značenja. Što se tiče mog odnosa prema Don Kihotu ili Sanči jos nije definisan,samo ne shvatam zašto se ljudi razočaruju u ovu knjigu(kao što sam čula da kažu) jer mi nije jasno šta očekuju da nađu u njoj. Mogu se postaviti prema njoj tako da je Don Kihot moderni vitez, odnosno svako ko u današnje vreme pokušava da ispravlja krive Drine ili baš kako kažu da se bori protiv vetrenjača, pa nekima izgleda smešno, nekima jadno, neki ga ne primećuju, neki ga se plaše, što samo dokazuje različite ljudske prirode. Drugi način na koji se može posmatrati knjiga je kao knjiga sa zadatkom koji sam već pomenula(kako je i ja posmatram)-da zaustavi pisanje viteških romana, pa onda da primećuju kako je Servantes to radio. Od nje ne mogu očekivati duge i posebno zanimljive avanture jer je on vitez u vremenu u kojem je viteštvo prošlost, u kome nema takvih avantura i kao i danas kada se pojavi neko ko je ''crna ovca'' ljudi pokušavaju što pre da ga se otarase, neki batinama, neki ignorisanjem, neki pak dajući mu ono što želi kako bi ga se što pre otarasili. Ima i onih koji su ravnodušni po tom pitanju i onih koji ga smatraju čudom i važnom pojavom, pa mu se pridružuju na tom putu ali se nikad ne poistovećuju potpuno sa njegovom ''posebnošću'' iliti ludilom(u slučaju Don Kihota) već samo zato što smatraju da nešto dobro mogu dobiti od njega.
-U Kihotovoj biblioteci čini mi se da se Servantes potpuno informisao o svim viteškim delima toga doba, a s druge strane mislim da tako prikazuje da paroh izgleda obrazovan,a naravno i da pokaže da nije ni blizu toga. Pogotvo ostali ljudi u selu pokazuju svoju prostodušnost, maloumnost i neobrazovanje, samim tim što slepo veruju parohu. No,vratimo se na Servantesa. Kada u tom delu pominje svoju knjigu u Kihotovoj biblioteci čini mi se da je potpuno objektivan, kao i što sam već rekla da mislim da je Servantes skroman, i mislim da je zato pomenuo i sebe, da naglasi da ni on nije savršen i da ima mane.
-U delu kada Don Kihot i Sančo pričaju o bolu i jaukanju nakon što su ih prebili čini mi se da Servantes želi da kaže da i od prostih ljudi uvek ima prostijih.
-Nekako mi je čudan Servantes. Toliko obraća pažnju na poređenja sa važnim i poznatim istorijskim imenima, mnogo toga u delu prikazuje kroz njih a ime Sančove žene menja i čak mu to nije ni najmanje važno. Nije mi jasna poruka toga. Pretpostavljam da je njeno ime potpuno nebitno, a i ona kao lik pa je to i posledica.
-Kada Don Kihot priča o vremenu u kome nisu postojale reči MOJE i TVOJE izgleda mi kao da Don Kihot, kada ne bi bio toliko zaluđen onim knjigama i pogrešnom ''istorijom'' , bio bi dobra, prostodušna osoba, jer da nije takav ne bi ni poželeo da bude neko ko želi da bude vitez, odnosno onaj koji se bori protiv nepravde. U tom delu takođe možemo videti sve ono na šta se Servantes žali u životu tog vremena, koje, kako on kaže, ''što vreme dalje ide,sve dalje raste nevaljaštvo'' traje i raste i danas. To je jedan od razloga zbog kojih ovaj roman čitamo i danas i pronalazimo smisao i shvrhu u njemu, bez obzira što on više nema zadatak da zaustavi pisanje viteških romana, već ima druga, prenesena značenja. Što se tiče mog odnosa prema Don Kihotu ili Sanči jos nije definisan,samo ne shvatam zašto se ljudi razočaruju u ovu knjigu(kao što sam čula da kažu) jer mi nije jasno šta očekuju da nađu u njoj. Mogu se postaviti prema njoj tako da je Don Kihot moderni vitez, odnosno svako ko u današnje vreme pokušava da ispravlja krive Drine ili baš kako kažu da se bori protiv vetrenjača, pa nekima izgleda smešno, nekima jadno, neki ga ne primećuju, neki ga se plaše, što samo dokazuje različite ljudske prirode. Drugi način na koji se može posmatrati knjiga je kao knjiga sa zadatkom koji sam već pomenula(kako je i ja posmatram)-da zaustavi pisanje viteških romana, pa onda da primećuju kako je Servantes to radio. Od nje ne mogu očekivati duge i posebno zanimljive avanture jer je on vitez u vremenu u kojem je viteštvo prošlost, u kome nema takvih avantura i kao i danas kada se pojavi neko ko je ''crna ovca'' ljudi pokušavaju što pre da ga se otarase, neki batinama, neki ignorisanjem, neki pak dajući mu ono što želi kako bi ga se što pre otarasili. Ima i onih koji su ravnodušni po tom pitanju i onih koji ga smatraju čudom i važnom pojavom, pa mu se pridružuju na tom putu ali se nikad ne poistovećuju potpuno sa njegovom ''posebnošću'' iliti ludilom(u slučaju Don Kihota) već samo zato što smatraju da nešto dobro mogu dobiti od njega.
No comments:
Post a Comment