Patnja.
Pomisliš na nešto kada čuješ ovu reč?
Ne na jednu stvar, nego na više njih.
Više stvari, jedan razarajući osećaj.
Taj osećaj ima mnogo prijatelja.
Tup bol. Tuga. Bes. Usamljenost. Odustajanje. Apatija. Predaja. Svi idu uvek uz nju, i prate je u stopu.
A ti u tim trenucima nemaš ni jednog.
U patnji smo svi isti-svi smo sami.
Osećaj da goriš. a istovremeno drhtiš. Lebdiš. Nisi deo ovog sveta. Nisi deo nikoga i niko nije deo tebe. Potpuno si sam, ogoljen pred sobom samim, samo vene kroz koje teče uznemirena krv osećaš kao nikada pre. Osećaš svaki otkucaj srca i želiš da prestane. Suza nema, a preklinješ ih da ti makar one prave društvo. Misliš da čak ni Boga više nema. I on te je napustio. Proklinješ ga, kuneš...moliš. Ruke ti se znoje, a tako su prokleto hladne. Svuda je mrak. Tražiš dodir u pomračenom umu. Tražiš izlaz iz tog mračnog okeana, koji ti pritiska pluća i ti se gušiš....pritisak ti ne dozvoljava da udahneš....svetla nema ni u jednom pravcu. Ne potoji izlaz. Pitaš se kako suze plutaju u gorkoj vodi ovog okeana patnje. Hvata te panika, a pritisak i bol su sve jači. Pucaš od pritiska. Osećaš kako se svaka ćelija razara na deliće. Želiš da te nema i da više nikada ne moraš da osetiš ovaj isti osećaj. Postaje ti muka. Ne želiš da jedeš, ne želiš da dišeš, ne želiš da postojiš.
Posustaješ....sad jedino osećaš umor. Želiš samo da spavaš....i da se nikad više ne probudiš.
Toneš u san.
Nastupa sledeći dan. Otvaraš oči. Ne osećaš više ništa osim potpune otupelosti. Prestaješ da postojiš. Duše više nema. Ili ti se makar tako čini. Praznina zauzima njeno mesto. I to je sve što ćeš osećati živeći u okeanu gorke patnje.
To je patnja dragi moj. Najdublje osećanje na svetu.
Ne postoji čovek u ovomzemaljskom životu koji nije dotakao taj osećaj makar jednom tokom svog postojanja. Ako poznaješ patnju poznaješ čoveka. Ako si osetio patnju, razumeš život.
Svi smo isti-svi patimo.
Iako smo zauvek sami, patnja ljude spaja.
Pomisliš na nešto kada čuješ ovu reč?
Ne na jednu stvar, nego na više njih.
Više stvari, jedan razarajući osećaj.
Taj osećaj ima mnogo prijatelja.
Tup bol. Tuga. Bes. Usamljenost. Odustajanje. Apatija. Predaja. Svi idu uvek uz nju, i prate je u stopu.
A ti u tim trenucima nemaš ni jednog.
U patnji smo svi isti-svi smo sami.
Osećaj da goriš. a istovremeno drhtiš. Lebdiš. Nisi deo ovog sveta. Nisi deo nikoga i niko nije deo tebe. Potpuno si sam, ogoljen pred sobom samim, samo vene kroz koje teče uznemirena krv osećaš kao nikada pre. Osećaš svaki otkucaj srca i želiš da prestane. Suza nema, a preklinješ ih da ti makar one prave društvo. Misliš da čak ni Boga više nema. I on te je napustio. Proklinješ ga, kuneš...moliš. Ruke ti se znoje, a tako su prokleto hladne. Svuda je mrak. Tražiš dodir u pomračenom umu. Tražiš izlaz iz tog mračnog okeana, koji ti pritiska pluća i ti se gušiš....pritisak ti ne dozvoljava da udahneš....svetla nema ni u jednom pravcu. Ne potoji izlaz. Pitaš se kako suze plutaju u gorkoj vodi ovog okeana patnje. Hvata te panika, a pritisak i bol su sve jači. Pucaš od pritiska. Osećaš kako se svaka ćelija razara na deliće. Želiš da te nema i da više nikada ne moraš da osetiš ovaj isti osećaj. Postaje ti muka. Ne želiš da jedeš, ne želiš da dišeš, ne želiš da postojiš.
Posustaješ....sad jedino osećaš umor. Želiš samo da spavaš....i da se nikad više ne probudiš.
Toneš u san.
Nastupa sledeći dan. Otvaraš oči. Ne osećaš više ništa osim potpune otupelosti. Prestaješ da postojiš. Duše više nema. Ili ti se makar tako čini. Praznina zauzima njeno mesto. I to je sve što ćeš osećati živeći u okeanu gorke patnje.
To je patnja dragi moj. Najdublje osećanje na svetu.
Ne postoji čovek u ovomzemaljskom životu koji nije dotakao taj osećaj makar jednom tokom svog postojanja. Ako poznaješ patnju poznaješ čoveka. Ako si osetio patnju, razumeš život.
Svi smo isti-svi patimo.
Iako smo zauvek sami, patnja ljude spaja.
pozdrav prijatelju moje ime je jelena i ja sam iz hrvatske, ja i moj suprug smo u braku već 10 godina i živjeli smo mirno do jednog vjernog dana, došao je kući stvarno ljut pokušao sam saznati što se tada događa povisio je glas na mene i počeo se boriti sa mnom, pokušao sam sve kako bih ga smirio, ali bio je ljut na mene bez razloga i rekao je da će se razvesti od mene, molio sam ga da mi kaže što ide na, sve što je mogao reći bilo je da sam se umorio od mene da bih trebao živjeti njegovu kuću tako da me više ne želi u svom životu, plakao sam cijelu noć, zatim želim da kuća mojih prijatelja ostane tamo s njom i rekao sam što joj se dogodilo i upozna me s dr. alabom koja je pomogla drugim ženama u istoj situaciji i to je ispalo dobro, prije svega nikad ne vjerujem, ali samo sam rekao da bih trebao probati jer zaista volim moj muž toliko, pa sam ga kontaktirao i rekao mi je što da radim i učinio sam to, i poslao je snažnu molitvu koju sam morao izgovoriti usred noći dok je bacao ljubavnu čaroliju. Bilo je čudo 48 sati kasnije nazvao me jedini suprug rekavši mi da mu je žao što me želi natrag, bila sam tako sretna jer mi je dr. Alaba pomogao i obećao sam sebi da ću potrošiti ovaj testimoney širom svijeta kako bi ga drugi mogli vidjeti i kontaktirati ga, ako trebate pomoć, možete ga kontaktirati putem njegove gmail adrese dralaba3000@gmail.com ili ga možete dobiti putem whatsappa +2349071995123, on je pomoćnik kojeg je Bog poslao da vrati izgubljene ljubavnike i donijeti vam sreću.
ReplyDelete