Jedna ljubavna

Noć je duboko zašla u vreme
 nosim na srcu teško breme,
 a tvoje oči sijaju u tami,
i želim samo da smo sami.

Iako vrućina ne da nam mira
u tvom naručju drhtim kao list papira,
kada ga snažni vetrovi gone
kao ove strasti što u srcu rone.

Ti pružaš dlanove ka plafonu,
naša slika stoji na telefonu,
ja pokušavam da ih dotaknem
ali se svakim pokušajem o tvoj poljubac spotaknem.

Nije mi mrsko ka zvezdama pružati ruke
ali mi sada ne trebaju te slatke muke
jer svoju zvezdu već sam skinula
i želja za svakom drugom zauvek me minula.

Neću ti reći ni reči više,
zamoliću noć da od tišine postane tiše
i pustiću sve ljubavne lađe
da preko naših pogleda zađu u vode najslađe.