7.21.2011

Ne znam kako da nazovem ovaj post : /

Da,mi ''blogeri'' nemamo život. Kako je kul što odmah posle dana provedenog u šopingu trčim kući,stižem u 1 posle ponoći,i šta radim? Pa naravno pišem novi post! Stvarno ne znam ni šta sam htela da kažem...Možda da volim kišu,mnogo...Em što nas fino rashladi,em što uvek može suze da sakrije. Nadovezaću se na svoj post o ispravnosti i sreći i reći ću samo da sam se upravo odrekla jedne sreće jer mislim da je to ispravnije.
 Da li je?                                                     - Videćemo.
 A zašto sam to uradila?                              -  Pa jer sam tako odlučila. Mislim da svoju odluku ne smem da prekršim jer ako prekršim jednu onda ću i svaku drugu,a onda život više neće imati smisla.
 Kako se osećam sad?                                -Kao polomljena porcelanska lutka, plače mi se,i plačem kako bi mi bilo lakše,lep je osećaj suza u očima,nekako ih rashlađuje,mislim kako sam smešna sa razmazanim kreonom oko očiju,mislim o tome što sam učinila i pitam se da li je odluka bitnija od sigurnosi u životu,i da li treba ići i preko drugih stvari zarad odluke,pomalo krivim sebe za sve,ali se opet i osećam dobro dok se sećam lepih trenutaka sreće koju sam imala,konačno želim da budem sama u tužnim trenucima,i ne želim nikome da pošaljem poruku,niti da se javim,ni da čujem ičije mišljenje,nerviram se jer sada celu noć moram da pakujem stvari za put jer nisam na vreme,uživam u lepoj muzici,i osećam blagu mučninu i neki bol malko iznad srca u grudima,više kao da mi je nešto tu stalo pa sad pritiska i stvara tupi bol,gladna sam,a dok sam jela bilo mi je previše muka da bih nastavila i pojela to,ali najviše od svega sam srećna trenutno.
Zašto sam srećna ako je tužan trenutak?      -Zato što sam se setila da u torbi imam LJUBIČASTE Aromatherapy papirnate maramice koje savršeno mirišu! :)

No comments:

Post a Comment