Sparkle

Ćao. Mnogo me je bolela glava danas, pa sam spavala da me prođe, i jeste. Jela sam ljut gulaš, i dalje sam gladna. Jedva sam čekala da se istuširam, da sperem sa sebe vruće klice letnjeg sunca.

Od muških brijača brže rastu dlake! Koristite ženske brijače. Ne kažem to zato što me zovu JLo (Jovana LOnčar), i što prava JLo reklamira Venus ženske brijače, već zato što je moje iskustvo tako pokazalo. Da li ćete verovati meni kao običnom potrošaču ili ćete pre verovati svom Gillette brijaču i reklamama koje vam na tako sladunjav način objašnjavaju da će brijač kliziti po vašoj koži kao što surferi klize po talasima? Verovatno ćete više verovati Gillette i njihovom komercijalisti, jer to mu je i posao, da vam to sve lepše upakuje. A mi smo svi takvi da nas privlače lepa svetlucava pakovanja, i svi izbečimo oči kao deca kada vide neku lepo upakovanu šarenu igračku, na kraju krajeva, kao onaj pas što u ustima ima savršeno parče mesa, ali mu se ono u odrazu reke učinilo lepše jer ima sjaj od sunčevog prelamanja...Nije li taj sjaj ono što nam ulepšava život? Ili nam se samo čini da nam ulepšava život. Opet, jedna reklama nam kaže da je pasta za zube najvažnija za zdralje naših zuba, druga pak kaže da nam pasta ne znači ništa i da je četkica ta koja nam zaista čisti zube, a treća, pak, kaže da ne vredi ni jedno ni drugi nego da treba da koristimo tečnost za čišćenje zuba i usta da bismo istinski očistili zube. Kako u svetu sa tako mnogo informacija znati koja je tačna kada ima tako mnogo komercijalista koji su svakim danom obučavani da što bolje lažu ili, da se lepše izrazim, da nam što lepše upakuju ono što treba da kupimo od njih? Sigurno da mi sami ne možemo sve da znamo, zato pokušavamo da naučimo što više kako bismo stali na put manipulacijama...napr. kada bismo bili svesni da u zakonu naše države ne postoji pravni akt koji bi nas kaznio za ulazak u autobus na vrata koja su obeležena kao vrata za izlaz, verovatno ne bismo dopustili da nas ekipa iz busplusa manipuliše kako njima odgovara...plakat gde je bar 7 autobusa jedan za drugim, naguranih u jednoj ulici, i ispod piše "gužva? Koja gužva?". Oni kažu da su šverceri krivi za to, i da je narod kriv jer ulazi na pogrešna vrata...O ne, svi mi koji smo iskusni potrošači gradskog prevoza znamo da je to samo zato što je tačnost naših linijskih autobusa takva da čekamo pola sata, recimo br. 73, da bi potom došlo najmanje 3 autobusa jedan za drugim u razmaku od po 5 m...to što je nekome počela škola pre pola sata a on nije imao kako da ode do nje,ma nikom ništa..verovatno je važnije da kolege popiju kafu zajedno, lako će kasnije pokupitit sve putnike odjedenom, jer su se verovatno i ti mučni putnici na svakoj stanici namnožili kao mravi u mravinjaku...ma da, nije to tako loše, upoznamo nove ljude na stanici...šta fali...gradski prevoz spaja narod....Šta da vam kažem ljudi, uzmite to što imate, nemojte bacati pare na skupa pakovanja i šarene omote, dodajte malo šljokica na to što imate i biće vam najlepše na svetu. Iiii, čime perete zube?
I kako kaže jedna stara reklama:"Mislite o tome!"

Dvoje

Jedna stara klupa u parku stoji na istom mestu vec 25 godina. Jedne veceri dosla je devojka sa kesicom bombona i torbicom. Sela je i pocela polako da jede bombone. Nekoliko trenutaka kasnije na istu klupu pored nje seo je jedan lep mladic. Sedeli su na istoj klupi, jedno pored drugog, i svako je u svojoj glavi prolazio kroz svoje probleme,uspomene,strahove i iskustva. Ona je lupkala nogom u nekom svom ritmu a on je okretao glavu sa jedne strane na drugu kao da nekoga ceka ili nesto trazi.
Prolazili su minuti, ona je pojela sve svoje bombone, prekrstila ruke i cekala da dodje autobus. Izvadila je sat da vidi koliko je sati, a tren kasnije je on izvadio svoj sat da vidi koliko je sati. Ni rec nisu razmenili.
Sat je otkucao ponoc a ona je vec bila u autobusu koji ju je vozio do kuce. U tom trenutku je osim klupe delila jos jednu stvar sa tim mladicem-secanja na ogromnu ljubav koja je plamtela u njihovim srcima a koju su svojom tvrdoglavoscu zauvek izgubili.

Tog dana

Tog dana sam prvi put prisustvovala kada je tata udario mamu. Sedela sam na kauču u dnevnoj sobi, mali brat je sedeo na podu i igrao se. Njih dvoje su sedeli za stolom i sve je bilo uobičajeno. U jednom, mama je rekla nešto što je u tom trenutku bilo potpuno pogrešno,a da toga nije bila ni svesna. Tata je ustao, uhvatio mamu za nadlakticu, snažno je podigao sa stolice, bacio u kuhinju i jako udario. Užas na njenom licu odjednom mi je presekao želudac, creva i jetru na pola. Nisam znala da li da ustanem, da li da nešto kažem, ili da samo nemo posmatram sve. Nažalost, prebrzo se odigralo a ja sam prekasno postala svesna sebe i širom otvorenih usta koja još nekoliko trenutaka posle nisam mogla da zatvorim. Mamine razgoračene, bezlicne oci i tatini nabujali mišići puni besa i sada mi se razležu sećanjima i prizivaju neki sladunjavi užas od koga mi je muka. Mučnina koja me paralizuje, neverica koja pokušava da prevlada razum i čula, jeza koja mi nakostreši sve dlake na telu...to su osećaji koji me vezuju za taj dan. Pitam se da li bi mi bilo lakše da nisam bila tu, ali mi je ipak drago što jesam jer sam svojim očima videla šta se zaista dogodilo. Nije da ne volim oca, ali mislim da nije moralan i normalan(da se malo poigramo slovima), mislim da preteruje. Nije da ne volim majku, ali mislim da je glupa, da nema ponosa i da ne razume oca ni najmanje. Oduvek sam se pitala šta rade u braku, ali mi je drago što sam ja iz njega postala takva kakva sam-borac, ranjena lavica, ponosna, pravična, oprezna i itekako promišljena. Znam da je taj dan ostavio neki trag u meni, samo još uvek ne znam kakav. Sigurna sam samo da za taj bol i drhtanje ruku niko ne moze da mi nadoknadi. I nikada neću dopustiti da moja deca prolaze kroz takvu pricu, kao što nisam dopustila ni da ja opet prodjem kroz to. Uzela sam majčine stvari, brata za ruku i izašla iz kuce. Veoma mi je krivo što je to moralo da se desi, i nikada neću prežaliti, volim oca mnogo, ali život je čudo, i stvari u koje najviše verujemo i koje volimo se menjaju, ne možemo ništa protiv toga sem da strpljivo sačekamo vreme da nam pokaže zašto je to dobro i zašto je moralo da se desi baš kod nas.

Is it only me?

Sad je 3:57 ja sedim i kucam post. Ako bi se neko zapitao zasto ne spavam,evo da mu odgovorim. Pun je mesec. Pokusala sam da se dopisujem sa deckom a on mi je samo iz sna odgovorio:"aman,spavaj,kao sav normalan svet." Oduvek sam znala da ne spadam u tu kategoriju normalnog sveta ali da sam bas toliko nenormalna pojma nisam imala. Da li je to do horoskopskog znaka, ili je u krvi, ili pak do toga sto sam covek,ne znam. Znam samo da drugu noc ne spavam i da me cekaju bar jos tri ovakve. Pokusala sam da zaspim,pustila Mip radio sa divnom uspavljujucom muzikom,uzela svoj omiljeni jastuk ali ne vredi. Vrucina je uradila svoje, sva sam oznojena i ulepljena,hladim se lepezom, ukljucujem ventilator,pravim promaju ali posteljina je i dalje kao uzareni lim. Onda je stomak poceo toliko da me boli kao da mi je neko napunio zeludac varikinom pa sam uzela cokoladu jer me mrzi da jedem kao covek. Samo pogorsalo stvari. Onda odoh do kuhinje po jelo (citaj:grickalice) i vidim da je masina zavrsila pa uzeh da prostirem ves. Pre toga sam morala da preskocim bratovo telo, koje lici na kakvog mrtvaka, rasuto po podu na cebetu jer mu je u krevetu previse vruce. Nisam ga cak ni pogledala, samo sam ga poletno prekoracila sa sve ogromnom korpom mokrog vesa u rukama. Kad sam izlazila na terasu vidim tatu koji sedi za stolom sa latpoton i radi. Skoro nisam poginula i pokidala tati laptop obzirom da sam se upetljala u kabl istog koga nisam videla u svom tom mraku na terasi i od preupadljivog mesecevog sjaja i povukla ga,srecom ne dovoljno jako da se desi prethodno navedeno u recenici. U trenu mi je laknulo sto nisam jedina koja ne moze da spava kao normalan svet,ali mi ubrzo postade krivo jer znam da cu ja imati ceo sledeci dan da spavam a on mora da radi ceo dan i da putuje zbog posla. Onda su cudne misli pocele da mi prolaze kroz glavu:"da nismo mi vukodlaci,ili neka druga bica koja jos nisu usla u serije i knjige? Mozda sam mackodlak,i macke ispod terase sto se rvaju imaju previse snage kad je pun mesec. A i spavam i mazim se kao macka." Tad odlucih da previse mislim i da treba da sednem i iskuliram. Zato dodjoh vas da pitam, jel se i vama to desava, imate li kakvo resenje ili pretpostavku sta sam to ja? :) Nadam se da vi spavate kao normalan svet i da lepo sanjate.

P.S.Post sam kucala sa telefona zato nema č,ć,š,đ i ž. Može se desiti i u budućim postovima.