Sedim i slušam o mjestu za dvoje, i zamišljam kako Letu Štuke.
Ranije sam bila avanturista, tragač i detektiv, sve u potrazi sa svojom srodnom dušom.
Mislila sam da tražim svoju srodnu dušu zato što zaslužujem ljubav, ako je nađem onda ću osećati radost i ispunjenost, jer će moja srodna duša da me razume i dopunjuje, pa onda i voli, a sada sam shvatila nešto vrlo smešno.
Pa samo sam tragala za potvrdom da nisam jedina ovakva na čitavom svetu, tražila sam potvrdu da nisam drugačija, da nisam posebna, da nisam sama i da nisam neshvaćena. Tražila sam osobu koja je ista kao i ja, da bi mogla da me razume i shvati, a moći će samo ako smo isti, jer hej- "ako smo isti onda nikada neće biti nerazumevanja i bilo kakvih nesuglasica".
Smešno mi je što sam zapravo želela potvrdu da nisam jedina, jedinstvena i neshvaćena. Jel shvatate vi koliko je to glupo?
Pa naravno da sam jedna jedina baš ovakva na celom svetu! Pa naravno da sam posebna! Pa naravno da sam neponovljiva! Pa naravno da sam potpuno jedinstvena, i da nikada neću pronaći to što sam tražila, jer ne postoji više ni jedna jedina osoba na svetu koja je kao ja-I TO JE TAKOOOO SAVRŠENO! :D
Savršenstvo prirode je baš to što ne postoja dve identična bića nigde na celom svetu, svako je tako istinski poseban i neponovljiv.
Da li mi je potrebno da me neko razume? Ma jok.
Svoja tela svakodnevno koristimo za život, a nemamo pojma kako funkcionišu i ne razumemo ih. Bebe ne mogu čak ni da govore, i niko ih ne razume, pa ih svi volimo.
Ko mi je utuvio tu ideju u glavu da mi je potrebno da me neko razume i da budem shvaćena, da bih bila voljena i da bih volela? Oh, kako glupa ideja :D
A sad šta tražim?
Tražim ti, dragi, da me ni najmanje ne razumeš, ali da me satima ljubiš u mraku. Kad nisam tu, osećaj moj parfem svuda u zraku. Gledaj i divi se mojim postupcima, koje nikako ne razumeš. Smej se svim mojim glupostima, koje nisi mogao ni da pomisliš da ću uraditi. Raduj se mojim detinjarijama, koje bapnem iz vedra neba. Ljubi koren moje šake, ljubi me niz ledja, poljubac po poljubac, kao da nikada ranije nisi video te delove tela i da ni ne znaš šta su. Voli me vatreno, vatrom kao da je sa Olimpa, a kao da vodiš ljubav sa devojkom koju prvi put vidiš kraj bunara.
Ne razumi me! Neću ni ja tebe! I ne želim da te razumem, hoću samo da te volim. Hoću da te ljubim kao stranca kojeg sam zaustavila da ne uđe u autobus na stanici, da mu ukradem samo koji poljubac. Hoću da te sanjam kao sveca koji mi dolazi u san sa nekom važnom porukom, koju ću već sledećeg jutra zaboraviti. Hoću da te zaboravljam svake noći kad utonem u san, i ponovo upoznajem sa prvim zracima jutarnjeg sunca. I hoću da znam da smo slobodni kao dve ptice koje se samo slučajno sreću u letu, a lete srcima punim ljubavi.
