Lepota. Šta to ustvari znači? Mislim da ona nema veze samo sa špoljašnjim izgledom,već onim što čovek nosi unutra,u sebi. Pepita je mlada devojka koja je mnogo lepa,lepa i spolja i iznutra. Njena lepota,odnosno dobrota sija i mami skoro sve muškarce u selu, pa čak i one koji su odlučili da zauvek dignu ruke od draži žene i ljubavi koje ona može da pruža.
Don Pedro je otac od budućeg sveštenika. On ne samo da nije ni sličan osobi koja treba da daje dobar primer svom sinu već je čovek sa mnogo poroka,onaj koji potpuno odskače od moralnog. A budući sveštenik,ko je on? To je mlad momak od 22 godine koji je osoba sa visokim moralom,koga ne zanimaju poroci,ovozemaljska uživanja niti odnosi sa osobama drugog pola.Njegova želja je da putuje u zemlje dalekog Istoka kako bi i njih upoznao sa Bogom kome je on potpuno posvećen. Ali moraću da kažem BIO je...Izgleda da lepota žene ipak može da opčini i zaludi i one koji su odlučili da joj se ne predaju tako lako. Obzirom na moj polu-hedonistički stav prema životu on i nije ništa loše uradio time što je odlučio da ipak ne krene putem koji je smatrao pravim i da se posveti ljubavi. Ljubav smatram najjačom silom. Smatram da je ljudski grešiti i da je sam don Luis shvatio da je dugo bio ubeđen da je put koji vodi do Boga pravi put za njega, ali je shvatio da je ipak predodređen za nešto drugo. Mada,rekla bih još da je Bog ljubav,pa samim tim on nije u potpunosti odstupio od svoje želje da se posveti Bogu...Mislim da bi imao mnogo više problema da stigne do Pepite,da bude srećan sa njom i da žive zajedno u sreći da je učinio nešto loše. Mislim na onu takozvanu kosmičku ravnotežu koja se uvek pobrine da svako dobije ono što je zaslužio. U početku knjige,kada je poželeo da ode, iz straha od ljubavi koja ga je obuzimala sve više i više mnogo me je podsetio na don Karlosa iz Devojačkog ''da''. To me je malo isprovociralo i opet sam pomislila da su svi muškarci isti, kako misle samo na sebe i da ne cene vrednosti istinske ljubavi koju žena oseća prema njima. Bila sam ubeđena da su muškarci generalno kukavice,ali ipak,shvatila sam da je ovo drugačije. On je samo bio rastrgnut između dve velike ljubavi-prema ženi i prema Bogu. Opet ću pomenuti ono što sam pisala u dnevniku o Devojačkom ''da'',a to je ona slatka sposobnost sluga da menjaju i pokreću radnje u delima. Antonjona je ovog puta ta koja je pomogla da se jedna velika ljubav ostvari. Nakon njenog odlaska kod don Luisa stekla sam potpuno drugačije mišljenje o njemu. Najpotresnija scena u delu mi je bila kada njih dvoje zajedno plaču u mračnoj sobi...tada se posebno oseća koliko je jaka ljubav između njih. Još jedan detalj moram da izdvojim koji mi je potpuno promenio ubeđenje da su svi muškarci isti. On je za nju rizikovao svoj život. Ali,i pre toga je doživeo potpun pad svih svojih moralnih principa. Jahao je,kockao se i čak došao u situaciju da izgubi svoj ili oduzme tuđi život. Tako velike stvari učiniti za ženu je zaista hrabro i dokazuje svu ljubav koju oseća prema njoj,a povrh svega ni sam nije bio svestan njene jačine. Iako je pisac naglasio koliki je moralni pad ovog čoveka ipak je naglasio i koliko je važna ljubav onda kada je otac don Luisa dao svoj blagoslov njemu i Pepiti,kada je rekao da nikada ne bi stavio sebe ispred svoga sina i da je sve vreme znao kako se don Luis oseća. Ali,ovde kada kažem ljubav ne mislim samo na ljubav izmedju momka i devojke već ljubavi izmedju članova porodice koja takođe ne poznaje granice. Ovo delo pripada epohi realizma a to znači da pisac prizakuje stvari baš onakve kakve jesu. Da,zaista ljubav može da prevaziđe sve granice koje naš um iz straha ili nekih drugih razloga postavlja. A što se tiče ljubavi prema Bogu...pa mislim da Bog mnogo više voli nas i da ni on nikada ne bi stavio ljubav prema sebi ispred ljubavi između dva čoveka,jer zbog toga nas je i stvorio u parovima,da postojimo zajedno i da se volimo međusobno, zar ne?
 |
| Pepita kaže: :) |
Don Pedro je otac od budućeg sveštenika. On ne samo da nije ni sličan osobi koja treba da daje dobar primer svom sinu već je čovek sa mnogo poroka,onaj koji potpuno odskače od moralnog. A budući sveštenik,ko je on? To je mlad momak od 22 godine koji je osoba sa visokim moralom,koga ne zanimaju poroci,ovozemaljska uživanja niti odnosi sa osobama drugog pola.Njegova želja je da putuje u zemlje dalekog Istoka kako bi i njih upoznao sa Bogom kome je on potpuno posvećen. Ali moraću da kažem BIO je...Izgleda da lepota žene ipak može da opčini i zaludi i one koji su odlučili da joj se ne predaju tako lako. Obzirom na moj polu-hedonistički stav prema životu on i nije ništa loše uradio time što je odlučio da ipak ne krene putem koji je smatrao pravim i da se posveti ljubavi. Ljubav smatram najjačom silom. Smatram da je ljudski grešiti i da je sam don Luis shvatio da je dugo bio ubeđen da je put koji vodi do Boga pravi put za njega, ali je shvatio da je ipak predodređen za nešto drugo. Mada,rekla bih još da je Bog ljubav,pa samim tim on nije u potpunosti odstupio od svoje želje da se posveti Bogu...Mislim da bi imao mnogo više problema da stigne do Pepite,da bude srećan sa njom i da žive zajedno u sreći da je učinio nešto loše. Mislim na onu takozvanu kosmičku ravnotežu koja se uvek pobrine da svako dobije ono što je zaslužio. U početku knjige,kada je poželeo da ode, iz straha od ljubavi koja ga je obuzimala sve više i više mnogo me je podsetio na don Karlosa iz Devojačkog ''da''. To me je malo isprovociralo i opet sam pomislila da su svi muškarci isti, kako misle samo na sebe i da ne cene vrednosti istinske ljubavi koju žena oseća prema njima. Bila sam ubeđena da su muškarci generalno kukavice,ali ipak,shvatila sam da je ovo drugačije. On je samo bio rastrgnut između dve velike ljubavi-prema ženi i prema Bogu. Opet ću pomenuti ono što sam pisala u dnevniku o Devojačkom ''da'',a to je ona slatka sposobnost sluga da menjaju i pokreću radnje u delima. Antonjona je ovog puta ta koja je pomogla da se jedna velika ljubav ostvari. Nakon njenog odlaska kod don Luisa stekla sam potpuno drugačije mišljenje o njemu. Najpotresnija scena u delu mi je bila kada njih dvoje zajedno plaču u mračnoj sobi...tada se posebno oseća koliko je jaka ljubav između njih. Još jedan detalj moram da izdvojim koji mi je potpuno promenio ubeđenje da su svi muškarci isti. On je za nju rizikovao svoj život. Ali,i pre toga je doživeo potpun pad svih svojih moralnih principa. Jahao je,kockao se i čak došao u situaciju da izgubi svoj ili oduzme tuđi život. Tako velike stvari učiniti za ženu je zaista hrabro i dokazuje svu ljubav koju oseća prema njoj,a povrh svega ni sam nije bio svestan njene jačine. Iako je pisac naglasio koliki je moralni pad ovog čoveka ipak je naglasio i koliko je važna ljubav onda kada je otac don Luisa dao svoj blagoslov njemu i Pepiti,kada je rekao da nikada ne bi stavio sebe ispred svoga sina i da je sve vreme znao kako se don Luis oseća. Ali,ovde kada kažem ljubav ne mislim samo na ljubav izmedju momka i devojke već ljubavi izmedju članova porodice koja takođe ne poznaje granice. Ovo delo pripada epohi realizma a to znači da pisac prizakuje stvari baš onakve kakve jesu. Da,zaista ljubav može da prevaziđe sve granice koje naš um iz straha ili nekih drugih razloga postavlja. A što se tiče ljubavi prema Bogu...pa mislim da Bog mnogo više voli nas i da ni on nikada ne bi stavio ljubav prema sebi ispred ljubavi između dva čoveka,jer zbog toga nas je i stvorio u parovima,da postojimo zajedno i da se volimo međusobno, zar ne?
